Nova knjiga

Počet ćemo sa govorom Ibn Kethīra, rahmetullāhi 'alejhi, u komentaru 60. ājeta sūre en-Nisā'.

أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ يَزْعُمُونَ أَنَّهُمْ آمَنُواْ بِمَا أُنزِلَ إِلَيْكَ وَمَا أُنزِلَ مِن قَبْلِكَ يُرِيدُونَ أَن يَتَحَاكَمُواْ إِلَى الطَّاغُوتِ وَقَدْ أُمِرُواْ أَن يَكْفُرُواْ بِهِ وَيُرِيدُ الشَّيْطَانُ أَن يُضِلَّهُمْ ضَلاَلاً بَعِيدًا

''Zar ne vidiš one koji tvrde da vjeruju u ono što se objavljuje tebi i u ono što je objavljeno prije tebe, žele (hoće) tehākum pred tāgūtom, a naređeno im je da ne vjeruju u njega. A šejtān želi da ih u veliku zabludu navede.'' [1] 

وَإِذَا قِيلَ لَهُمْ تَعَالَوْاْ إِلَى مَا أَنزَلَ اللّهُ وَإِلَى الرَّسُولِ رَأَيْتَ الْمُنَافِقِينَ يَصُدُّونَ عَنكَ صُدُودًا

''Kad im se kaže: 'Dođite onome  što Allāh objavljuje, i Poslaniku!' – vidiš licemjere kako se od tebe sasvim okreću.'' [2] 

فَكَيْفَ إِذَا أَصَابَتْهُم مُّصِيبَةٌ بِمَا قَدَّمَتْ أَيْدِيهِمْ ثُمَّ جَآؤُوكَ يَحْلِفُونَ بِاللّهِ إِنْ أَرَدْنَا إِلاَّ إِحْسَانًا وَتَوْفِيقًا

''A šta će tek biti kad ih, zbog djela ruku njihovih, pogodi kakva nesreća, pa ti dođu, kunući se Allāhom: 'Mi smo samo htjeli da učinimo dobro i da bude sloge'?'' [3] 

أُولَـئِكَ الَّذِينَ يَعْلَمُ اللّهُ مَا فِي قُلُوبِهِمْ فَأَعْرِضْ عَنْهُمْ وَعِظْهُمْ وَقُل لَّهُمْ فِي أَنفُسِهِمْ قَوْلاً بَلِيغًا

''Allāh dobro zna šta je u srcima njihovim, zato se ti ne obaziri na riječi njihove i posavjetuju ih, i reci im o njima ono što će ih dirnuti.'' [4]

Kaže Ibn Kethīr, rahimehullāhu te'ālā, u tefsīru ovog ājeta, nakon što je spomenuo mišljenja u vezi povoda njegove objave, a mi ćemo sve prenijeti:

„Mi danas živimo u vremenu kada nema institucija koje nam mogu vratiti ugrožena prava. Otuda smo mi prinuđeni (muttarrun/prinuđeni od darure), da podižemo parnice od taguta.“ 

Tj. tražeći od taguta da on njima presudi svojim sudom, svojim zakonom. Pa im je dokaz šta braćo? - Dokaz im je pravilo darure, pravilo nužde. I odgovor na ovo uopšte nije težak. Međutim, šubhi ima puno. I odgovoriti na šubhe možemo uopšteno, a možemo i detaljno, a možemo više nego detaljno. Opšti odgovor na ovu šubhu jeste da ova osoba koja zagovara ovu šubhu, oslanjajući se na pravilo nužde/darure, jer kažu;

– darure ili stanja darure čine zabranjene stvari dozvoljenim.